Možeš li zamisliti
bezbroj malih beskonačnosti,
prepunjenih Nenormalno Ogromnim,
(a u poređenju sa kojim
ceo kosmos izgleda
kao maleni pokisli mišić)
česticama zaljubljenosti,
koje su poput Najvećeg Praska,
zrna ništavila zvanog Supernova,
eksplodirali u meni,
kada sam jedne prelepe zore
u prozirnom deliću života
kroz divlji i nezgrapni čopor običnih likova
ugledao tvoje Oči.
Možeš li shvatiti,
da sve Tvoje misli
o tome koliko te volim,
predstavljaju samo deo nule
u mojoj stvarnoj
ljubavi prema tebi,
jer se ona ne može opisati
rekama slika, reči i snova,
nego samo pogledom u moje srce
a u koje dozvoljavam samo svom umu
da gleda,
jer ti nisi deo moga srca,
ti si njegov vladar
